8 espb, obavezan predmet za P, M i N smerove, izborni za S.
Cilj i ishod predmeta
Cilj i ishod predmeta
Politička sociologija savremenog društva oslanja se na Političku sociologiju (koja se izučava u predhodnom semestru) i predstavlja njenu primenu na savremeno društvo i politiku. Započinje sa temom o globalizaciji kao najoštijem okviru savremenog društva i politike. Posebna pažnja se posvećuje analizi protivurečnosti novih demokratija. Teorija društvenih pokreta, kao i analiza prakse novih društvenih pokreta, čine važan segment sadržaja ovog predmeta. Politička participacija i političko organizovanje predstavlja značajnu temu Političke sociologije savremenog društva. Izuzetno značajna pažnja se posvećuje izučavanju političkih partija, kao i izbornoj političkoj sociologiji. Politička sociologija savremenog društva se bavi sindikatima i industrijskom demokratijom, kao i drugim nevladinim organizacijama i civilnim sektorom u celini.
Cilj predmeta je da se studenti osposobe za razumevanje najznačajnijih procesa, pojava i institucija savremenog društva i politike.Izučavanjem Političke sociologije savremenog društva student uvećava ne samo svoje teorijsko znanje o aktuelnim problemima moderne politike , već se osposobljava da na samostalan i kritički način misli o savremenom političkom životu i pojavama u njemu. Očekuje se da je student nakon uspešno savladanog ovog predmeta osospobljen za ekspertski rad kako u svim demokratskim institucijama države, tako i u političkim partijama i pokretima, civilnom sektoru, sindikatima.
Sadržaj predmeta (predlog)
1. Globalizacija , kriza i ( alternativni ) odgovori
Akcenat predavanja i
razgovora bi bio na analizi neoliberalne
paradigme i njenih efekata , kao i
pozicije i taktika delovanja antikorporativnog ili alterglobalističkog pokreta
2. Društveni pokreti
i strategija nenasilnih društvenih promena
( građanska neposlušnost, nenasilje, strategije i taktike
promena, nužnost simbioze civilnih i
političkih strategija delovanja)
Strategija (ne)nasilnih promena u globalizovanom ključu i sa
internet alatkama
Protesti nakon promena : uzroci i
efekti protesta protiv rastuće bede i korumpiranih političkih elita u regionu
3. Sjaj i beda tranzicije: Zašto su Srbija i zemlje regiona manjkave,
defektne demokratije
- mapiranje i merenje demokratije
- ekonomski i socijalni efekti
4. Da li smo osuđeni na populizam i traganje za vođom
Sva lica populizma; Populizam i
infantilizam i političko nepunoletstvo građana
Kako učiniti političku vlast odgovornom, odnosno podruštviti
predstavničku demokratiju
5.Podanici ili
građanke i građani : socijalni kapital i političke vrednosti u Srbiji
Poverenje i politika
Podaništvo -
zanat najstariji
Kako se odmaći
od autoritarizma i etatizma
Šta bi to bile evropske vrednosti
6. Kako preći put od
partokratije do (interne partijske ) demokratije
Mogu li se demokratizovati unutarpartijski odnosi : za i protiv frakcija
Da li je bez novog izbornog zakonodavstva
moguće stabilizovati partijski i politički sistem
Partije u parlamentu : poslanici/ce između lidera i birača
7. Promene u stranačkim profilima i politikama : Izbori za EP i
izbori u Srbiji
- Političke ideologije i (evropske) političke
familije
-
Partijska scena Srbije : ima li nekog sistema u (prividnom) haosu
8. Imaju li stranačke politike
svoje socijalne razloge i
utemeljenje
- formirane
strukture : tranzicioni dobitnici i gubitnici
- socijalni rascepi
i političke podele
- nacija, religija
i politika
9. Zašto glasam kako glasam, ako uopšte glasam
-
šta formira izbornu odluku birača
- obim,
karakter i razlozi političke i izborne apstinencije
10. Javne politike u izbornoj
ponudi i informativni potencijal izbornih kampanja
Šta su nam
obećavali i šta smo to dobili
Izborna obećanja i postizborna
realnost: Kakomeriti učinke vlasti
11 Imaju li izborne koalicije
ikakvu programsku ili tek interesnu logiku
Logika i taktike
koalicionog prgovaranja
12. Da li su nam potrebni i, ako
jesu, kakvi sindikati
Šta to beše socijalni dijalog
Sindikati u raljama globalizacije i
(tranzicione ) krize
Kultura i praksa socijalnog protesta i/ili
dijaloga
Jesu
li zaposleni u Srbiji prezaštićeni i
treba li nam i kakvo novo radno zakonodavstvo
